Говор православних клирика и верника у српској језичкој и социокултурној средини (екстралингвистички оквир и системско-структурална анализа)

• Authors: Ксенија Кончаревић

Title variants

EN

On constitutive characteristics of the orthodox sociolect in modern serbian language (an essay on systematic-structural analysis)

• Languages of publication: SR

Abstracts

EN

The term religious sociolect (religiolect) in this essay bears the meaning of a relatively stable, socially marked subsystem of the national language satisfying the needs for communication of a limited social group — the members of a particular religious community, reflecting a theocentric picture of the world and having specific lexical, phonetic-prosodical, formative and grammatical features. The language of the Orthodox clergy and church-going believers represents an independent microsystem, a religiolect belonging to Serbian national language, with its specific parameters and confessionally marked elements of all the levels of the language system organisation (orthoepic, graphic and orthographic, grammatical and lexical). The extralinguistic basis of the Orthodox sociolect consists of specific characteristics of the picture of world of the religious Serbian language speakers, as well as the constituents of their mentality — protectivity, sacrality, catholicity.

Keywords

SR

Социолингвистика; теолингвистика; религиолект; православни социолект; савремени српски језик; ортоепски; графијско-ортографски; граматички и лексички стандард

EN

Sociolinguistics; theolinguistics; religiolect; Orthodox sociolect; contemporary Serbian language; orthoepic; graphico-orthographic; grammatical and lexical standards

• Publisher: Instytut Języka Polskiego Polskiej Akademii Nauk
• Journal: Socjolingwistyka
• Year: 2013
• Issue: 27
• Pages: 55-67

Dates

published

2013-12-31

Contributors

author

Ксенија Кончаревић

• Универзитет у Београду (Република Србија)

References

• Ајдуковић Ј., 1997, Русизми у српскохрватским речницима. Принципи адаптације. Речник, Фото Футура, Београд.
• Арнольд И.В., 1999, Графические стилистические средства, [in:] Семантика. Стилистика. Инте ртекстуальность, ред. И.В. Арнольд, СПбГУ, Санкт-Петербург, 299–305.
• Бајић Р., 2007, Богослужбени језик у Српској православној цркви: прошлост, савремено стање, перспективе, Институт за српски језик САНУ, Београд.
• Bahtijarević Š., 1988, Psihička struktura i ravoj religioznosti, [in:] Religija i društvo, ured. E. Ćimić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 98–107.
• Беликов В.И., Крысын Л.П., 2001, Социолингвистика, Изд. РГГУ, Москва.
• Благојевић М., 2011, Актуелна религиозност грађана Србије, [in:] Рели гиозност у Србији 2010: истраживања религиозности грађана Србије и њиховог става према процесу европских интеграција, уред. A. Младеновић, Хришћански културни центар — Центар за европске интеграције — Фондација Конрад Аденауер, Београд, 43–72.
• Бугаева И.В., 2006, Акцентные варианты в православном социолекте и литературная норма, [in:] Человек и языковое пространство: аспекты взаимодействия. Межвузов ский сборник научных трудов, ред. Е.В. Плисов, вып. 2, НГЛУ, Нижний Новгород, 77–84.
• Бугаева И.В., 2007, Графическая и орфографическая нормированность текстов религиозной сферы, [in:] Русская словесность в контексте современных интеграционных процессов, ред. О.В. Ин шаков, t. 1, ВолГУ, Волгоград, 635–649.
• Бугаева И.В., 2008, Язык православных верующих в конце XX — начале XXI века, Изд. РГАУ — МСХА им. К.А. Тимирязева, Москва.
• Бугаева И.В., 2009, Словарь ударений религиозной лексики. Словарь сокращений религиозной лексики, Кругъ, Москва.
• Бугаева И.В., 2010, Язык православной сферы: современное состояние, тенденции развития. Авто реф. дис. ... д-ра фил. наук., Государственный институт русского языка им. А.С. Пушкина, Москва.
• Gidens Е., 2001, Sociologija, CID, Podgorica.
• Ђурић-Миловановић А., Маран М., Сикимић Б., 2011, Румунске верске заједнице у Ба нату. Прилог проучавању мултиконфесионалности Војводине. Висока школа за образовање васпитача, Вршац.
• Ерофеева Е.В., 2005, Понятие социолект в современной русской лингвистике, [in:] Язык. Речь. Речевая деятельность, Межвуз. сб. науч. трудов, вып. 8, ч. 1, НГЛУ, Нижний Новгород, 139–145.
• Захаров В.С., 2003, Социолекты как отражение социального расслоения общества, [in:] Со циальные варианты языка: Материалы Международной научной конференции, НГЛУ, Нижний Нов город, 40–47.
• Haralambos H., Holborn M., 2002, Sociologija: teme i perspektive, Golden marketing, Zagreb.
• Јевтић А. (прир.), 1999, Дела апостолских ученика. Врњачка Бања: Братство Св. Симеона Мироточивог, Манастир Тврдош, Требиње.
• Касаткин Л.Л., 1990, Диалект, [in:] Лингвистический энциклопедический словарь, Со вет ская энциклопедия, Москва, 132–133.
• Кондратьева Е.В., 2005, К вопросу о упорядочении оргографического оформления церковных печатных изданий, [in:] И.В. Бугаева (ред.), Церковнославянский язык: история, исследование, преподавание, ПСТГУ, Москва, 217–224.
• Кончаревић К., 2006, Језик и православна духовност. Студије из лингвистике и теологије језика, Каленић, Крагујевац.
• Кончаревић К., 2009, Графијско-ортографска обележја сакралног функционалностилског комплекса у српском и руском језику (из социолингвистичке и нормативистичке перспективе), [in:] Зборник Матице српске за славистику, Књ. 75, Нови Сад, 11–38.
• Кончаревић К., 2010a, Комуникативна личност српског парохијског свештеника: методолошке схеме и резултати параметарског истраживања, „Црквене студије”, књ. 7, 267–283.
• Кончаревић К., 2010б, О неким аспектима комуникативне културе свештенства у српској говорној и социокултурној средини, „Стил”, књ. 9, 189–200.
• Кончаревић К., 2010в, Теоријско-методолошке основе проучавања сакралних комуникативних култура Pax Slavia Orthodoxa, „Славистика”, књ. 14, 89–95.
• Кончаревић К., 2011а, Језик сакралног као предмет русистичких испитивања, „Јужнословенски филолог”, књ. 67, 163–184.
• Кончаревић К., 2011б, Књижевни текст као извор за проучавање српске сакралне комуникативне културе (лингвистички и лингводидактички аспекти), „Научни састанак слависта у Ву ко ве дане”, књ. 40/1, 493–503.
• Кончаревић К., 2011в, Славистичка испитивања у теолингвистици: истраживачки проблеми и резултати, „Црквене студије”, књ. 8, 187–213.
• Кончаревић К., 2012, Норме комуникацијског понашања у православном социолекту српскога језика, „Научни састанак слависта у Вукове дане”, књ. 41/1 (у штампи).
• Крстић Д., 1997, Одабрани радови, [in:] Керн К., Пастирско богословље. Врњачка Бања: Братство св. Симеона Мироточивог, Богословски факултет СПЦ, Београд, 311–252.
• Kuburić Z., 1996, Religija, porodica i mladi, Teološki institut za obrazovanje, informacije i statistiku, Beograd.
• Кубурић З., 2010, Верске заједнице у Србији и верска дистанца, Центар за емпиријска истраживања религије, Нови Сад.
• Мандзаридис Г.И., 2004, Социологија хришћанства, Београд: Хришћански културни центар.
• Пешикан М., 2006, Поређење понуђених правописних правила, [in:] Српски језик у нормативном огледалу, прир. Б. Брборић, J. Вуксановић, P. Га чевић, Београдска књига, Београд, 343–364.
• Poli G.F., Cardinali M., 2008, Komunikacija u teološkoj perspektivi. Promišljanja o komunikativnim aspektima vjere, Kršćanska sadašnjost, Zagreb.
• Словарь 2006: Словарь православной церковной лексики: прописная — строчная, Изда тель ский отедел Московского Патриархата, Москва.
• Суботић Д., 1996, Епископ Николај и православни богомољачки покрет, Нова Искра, Београд.
• Швейцер А.Д., 1976, Современная социолингвистика; теория, проблемы, методы, Наука, Москва.

Identifiers

ISSN

0208-6808