Именичке категориjе и опстанак/ замена синтетичког падежног система у сиринићком говору: квантитативни приступ

• Authors: Anđela Redžić

Title variants

EN

Noun categories and the survival/replacement of the synthetic case system in Syrinic: A quantitative approach

PL

Kategorie rzeczowników i zachowanie/zamiana syntetycznego systemu przypadków w dialekcie syrynickim: podejście ilościowe

Abstracts

EN

The subject of this paper is the relationship between the stability of synthetic case system and noun categories in sirinić speech, which is a part of prizren-timoc dialect zone in Serbian language. The existing foundings about synthetic declensions and categories of gender and number have been tested by using corpus and quantitative method in this paper. This research has confirmed that synthetic cases are better preserved in singular than in plural and that they are the most stable in feminine nouns, less in muscular and the least stable in neuter nouns. In plural, dative remains only in musculine and femine nouns. A greater number of cases has been found in singular, but their percentage compared to general case indicates that they persisted only in limited functions and meanings.

PL

Tematem artykułu jest związek pomiędzy stabilnością syntetycznego systemu przypadków a kategoriami rzeczowników w mowie sirinić, która wchodzi w skład strefy dialektu prizren-timo w języku serbskim. Istniejące ustalenia dotyczące deklinacji syntetycznych oraz kategorii rodzaju i liczby zostały w tym artykule sprawdzone przy użyciu metody korpusowej i ilościowej. Badania te potwierdziły, że przypadki syntetyczne lepiej zachowują się w liczbie pojedynczej niż w liczbie mnogiej i że są one najbardziej stabilne w przypadku rzeczowników rodzaju żeńskiego, mniej w przypadku muskularnych i najmniej trwałe w przypadku rzeczowników nijakich. W liczbie mnogiej celownik pozostaje tylko w rzeczownikach rodzaju męskiego i żeńskiego. Większą liczbę przypadków stwierdzono w liczbie pojedynczej, ale ich odsetek w porównaniu do przypadku ogólnego wskazuje, że przetrwały one jedynie w ograniczonych funkcjach i znaczeniach.

SR

Предмет рада јесте веза између стабилности синтетичког падежног система и именичких категорија у сиринићком говору, који припада призренско-тимочкој дијалекатској зони српског језика. У раду су помоћу корпусне и квантитативне методе испитане постојеће тврдње о вези синтетичке деклинације и датих категорија. Истраживање је потврдило да су се синтетички падежи боље очували у једнини него у множини и да су најстабилнији у женском роду, затим у мушком, а најмање у средњем роду. У множини је опстао датив само код именица мушког и женског рода. У једнини је пронађен већи број падежа, али процентуална заступљеност свих њих у односу на општи падеж указује на то да су се одржали само у ограниченим функцијама и значењима.

Keywords

SR

аналитички падежни систем; род; број; сиринићки говор; квантитативна анализа

EN

analytic case system; gender; number; Syrinic speech; quantitative analysis

PL

analityczny system przypadków; płeć; liczba; dialekt syryniczny; analiza ilościowa

• Publisher: Akademia Humanistyczno-Ekonomiczna w Łodzi
• Journal: Językoznawstwo
• Year: 2023
• Volume: 19
• Issue: 2
• Pages: 133-161

Dates

published

2023

Contributors

author

Anđela Redžić

• Institute for Balkan Studies SASA

• https://orcid.org/0000000274728198

References

• Baerman M., Brown D., Corbett G. (2005), The Syntax-Morphology Interface: A Study of Syncretism, Cambridge.
• Belić A. (1905), Diјalekti istočne i јužne Srbiјe, Beograd.
• Belić A. (1911), O diјalekatskom materiјalu O. Brokha. Srpski diјalektoloshki zbornik Kh., Beograd.
• Belić A. (1969), Istoriјa srpskohrvatskog јezika. Knj. II, sv. 1, Rechi sa deklinatsiјom, Beograd.
• Bukumirić M. (1988), Onomastika Sirinićke Žhupe, „Onomatološki prilozi”, vol. IX, pp. 253−470.
• Comrie B. (1989), Language Universals and Linguistic Typology, Oxford.
• Crystal D. (2008), A dictionary of linguistics and phonetics, Oxford.
• Fillmore C. (1968), The case for case, [in:] E. Bach, R.T. Harms (eds.), Universals in linguistic theory, New York.
• Heine B., Kuteva T. (2005), Language Contact and Grammatical Change, Cambridge.
• Ivić M. (1989), Neka zapažanja od rodu i broјu u srpskohrvatskom јeziku, „Јužnoslovenski filolog”, vol. XLV, pp. 27–44.
• Ivić M. (2008), Lingvistički ogledi, Beograd.
• Ivić P. (1991), Iz srpskohrvatske diјalektologiјe, Nish.
• Ivić P. (2001), Diјalektologiјa srpskohrvatskog јezika, Novi Sad.
• Joseph. B. (2001), Is Balkan Comparative Syntax Possible?, [in:] M.L. Rivero, A. Ralli (eds.), Comparative Syntax of Balkan Languages, Oxford.
• Kordić S. (2005), Gramatička kategorija broja, [in:] M. Tatarin (ed.) Zbornik Stanislava Marijanovića povodom sedamdesetogodišnjice života i četrdesetpetogodišnjice znanstvenoga rada, Osijek.
• Kramer R. (2015), The Morphosyntax of Gender, New York.
• Lindstedt J. (2000), Linguistic Balkanization: contact-induced change by mutual reinforcement, ”Studies in Slavic and General Linguistics. Languages in Contact”, vol. 28, pp. 231–246.
• Malchukov A., Spencer A. (2009), Introduction, [in:] Oxford Handbooks: The Oxford Handbook of Case, Oxford.
• Mladenović R. (2007), Semantika i gramatička stabilnost imenitsa pluralia tantum u srpskim (slovenskim) govorima na јugozapadu Kosova i Metohiјe, [in:] R. Simić (ed.), Srpski јezik, književnost i umetnost. Zbornik radova sa nauchnog skupa održanog na Filološko umetničkom fakultetu u Kraguјevсu 31. oktobra i 1. novembra 2006, Kraguјevac.
• Mladenović R. (2011), Morfološka i sintaksička pluralizaciјa zbirnih imenica i nekih zamenica u govorima jugozapadnog dela Kosova i Metohiјe, „Zbornik Matitce srpske za filologiјu i lingvistiku“, vol. LIV/1, pp. 205–206.
• Mladenović R. (2013), Govor јužnokosovskog sela Gatnje (Monografiјe 18), Beograd.
• Mladenović R. (2015), Od značenja ka obliku – iz diјalekatske (morfo)sintakse govora prizrensko-јužnomoravskog tipa metohiјsko-kosovsko-sirinićkog areala, [in:] M. Kovačević (ed.), Srpski јezik – od Vuka do danas, Kraguјevaс.
• Mladenović R. (2016), Lingvogeografski položhaј i diјalekatska individualnost sirinićkog govora, “Јužnoslovenski filolog”, vol. LVII/3–4, pp. 67–91.
• Mladenović R. (2019), Govor šarplaninske župe Sirinić, „Srpski diјalektološki zbornik“, vol. LXVI/1, pp. 1−10.
• Nikolić M. (2002/2003), Prirodni i gramatički rod imenica, „Nash јezik”, vol. XXXIV/3–4, pp. 181–194.
• Peco A. (1989), Pregled srpskohrvatskih dijalekata, Beograd.
• Redžić A. (2021), Forme standardnog srpskog jezika u sirinićkom govoru, „Ishodišta”, vol. 7, pp. 285−300.
• Redžić A. (2022), Odnos upotrebe dijalekatskih i standardnojezičkih formi u govoru mladih u Siriniću, [in:] B. Mišić Ilić, V. Lopičić (eds.), Jezik, književnost, alternative, Niš.
• Revzina O.G. (1976), Osnovnyye cherty struktury grammaticheskoy kategorii roda, [in:] Slavyanskoye i balkanskoye yazykoznaniye (Problemy morfologii sovremenykh slavyanskikh i balkanskikh yazykov), Moskva.
• Schaller H. (2015), Remnants and Representatives of Old Substrate and New Adstrate Languages, [in:] M.M. Makartsev, I.A. Sedakova, T.V. Tsiv’yan (eds.), Balkanskiy tezaurus: Nachalo, Moskva.
• Sobolev A. (2009), From Synthetic to Analytic Case: Variation in South-Slavic Dialects, [in:] Oxford Handbooks: The Oxford Handbook of Case, Oxford.
• Sobolev A.N. (1991), Kategoriya padezha na periferii balkanoslovyanskogo areala, „Јužnoslovenski filolog”, vol. XXXIV/1, pp. 93–139.
• Sobolev A.N. (2003), Malyy dialektologicheskyy atlas balkanskikh yazykov, München.
• Sobolev A.N. (2021), Retsenziya na knigu: Mladenović R. „Govor severnosharplaninske zhupe Sirinić, Beograd: Srpska akademiјa nauka i umetnosti, 2019. 1047 s., karte”. (Na serbskom yazyke), „Vestnik Tomskogo gosudarstvennogo universiteta. Filologiya”, vol. 73, pp. 334–341.
• Spencer A. (1991), Morphological theory: an introduction to word structure in generative grammar, Oxford–Cambridge.
• Stanišić V. (1987), Balkanizmi u srpskohrvackom jeziku, „Balcanica”, vol. XXI, pp. 245−265.
• Stanojčić Ž., Popović Lj. (1999), Gramatika srpskoga jezika za I−IV razred srednje škole, Beograd.
• Tafra B. (2019), Gramatička višeznačnost kategorije broja, „Croatica“, vol. XLIII, pp. 79–103.
• Tomić O.M. (2004), The Balkan Sprachbund properties. An Introduction, [in:] O.M. Tomić (ed.) Balkan Syntax and Semantics, Linguistik Aktuell/Linguistics Today, vol. 67, Amster¬dam–Philadelphia.
• Topolinjska Z. (2016), Padežni odnosi vs. semantičke uloge, „Južnoslovenski filolog”, vol. LXXII/3–4, pp. 27–34.
• Urošević A. (1948), Šarplaninska župa Sirinić, „Godišen zbornik”, vol. 1, pp. 115−176.
• Veselinova L. (2006), Defining the concept, [in:] L. Veselinova (ed.), Suppletion in verb paradigms, „Typological Studies in Language“, vol. 67, Amsterdam.
• Wahlstrom M. (2015), The Loss of Case Inflection in Bulgarian and Macedonian, „Slavica Helsingiensia”, vol. 47, III−205.

Identifiers

DOI

10.25312/j.6961

Biblioteka Nauki

34670818