Results found: 2

Search results

Search:
in the keywords: српски језик

Sort By:

Limit search:

Проклитизација глаголских енклитика у дијалектима српског језика

100%

Огњановић С. П.

Gwary Dziś

2023

vol. 16

29-39

As for other enclitics, there are special positional rules for the arrangement of verb enclitics in the Serbian language. The most important limitation is the impossibility of using enclitics in the initial position, or after the conjunctions i, a and ni. However, in certain dialects of the Serbian language, enclitics appear in the initial position, and that is when they become proclitics. In some parts of Banat and Prizren‑Timok dialects, proclitication of enclitics is a well-known feature, resulting from interference with the neighbouring Slavic and non-Slavic languages. An inspection of dialect material confirms a wider scope of this phenomenon, e.g. in the Kosovo-Resava dialect, both in the south of the area, in northern Metohija, and in the north, in the Braničevo district. Proclitically used enclitics have also been recorded in the speech of Eastern Šumadija, as well as in some expatriate Serb dialects.

Као и за остале енклитике, и за распоређивање глаголских енклитика у српском језику постоје посебна позициона правила. Као најважније ограничење истиче се немогућност употребе енклитика у иницијалном положају, или иза везника и, а и ни. Ипак, у појединим дијалектима српског језика јављају се енклитике у иницијалном положају, када постају проклитике. У делубанатских и призренско‑тимочких говора проклитизација енклитика је позната особина, настала као резултат интерференције са суседним словенским и несловенским језицима. Увидом у грађу потврђује се и шири домет ове појаве, нпр. у косовско‑ресавском дијалекту, како на југу ареала, у северној Метохији, тако и на северу, у Браничевском округу. Проклитички употребљене енклитике су забележене и у говору источне Шумадије, као и у неким исељеничким српским говорима.

Język czarnogórski na rozdrożu. Główne kierunki polityki językowej w Czarnogórze po 1991 roku

100%

Jaroszewski H.

Slavica Wratislaviensia

2017

vol. 165

157-168

Montenegrin language is the youngest Slavonic language standard. The creation of Montenegrin language ultimately ended the process of disintegration of Serbo-Croat in the national languages. The current language situation in Montenegro is characterized by heterogeneous language policy. In the country there are three groups of linguists that have radically different views on the past, present and future the speech of Montenegrins. Autonomists (A. Čirgić, V. Nikcevic) believe that Montenegrin language is genetically and systematically separate entity, whose standard should be radically changed. Evolutionists (R. Glušica, I. Lakić) treat speech of Montenegrins as a standard code that is part of a polycentric language Serbo-Croatian, which standard only should be modificated. Integrationists (J. Stojanović, D. Bojović) recognize the Montenegrin language as political being and say that in the Montenegro operates only one standard language — standard Serbian. At the moment, the greatest influence over official language policy have autonomists. Thanks to Montenegrin education authorities the autonomists are officially codifying the Montenegrin language and prepare the curriculum of Montenegrin language for primary and secondary schools.

Цногорски језик је најмлађи словенски стандардни језик. Његово проглашење коначно је завршило процес распада српскохрватског језика на посебне, националне стандарде. Данашњу језичку ситуацију у Црној Гори каратерише изразито хетерогена језичка политика. У земљи постоје три неформалне скупине лингвиста, које се мећусобно разликују у погледима на прошлост, садашњост и будућност језика Црногораца. Аутономисти (Аднан Чиргић, Војислав Никчевић) сматрају да је црногорски језик генетски и системски посебан језик, чијег норму треба радикално променити. Еволуцијонисти (Рајка Глушица, Игор Лакић) сматрају да је говор Црногораца део полицентричног српскохрватског језика и истовремено посебан, стандардни језички код, чијег норму потребно је само модификовати. Интегралисти (Јелена Стојановић, Драга Бојовић) тврде да је црногорски језик само политичко биће, ана подручју Црне Горе још увек је у употреби само један језицки стандард – стандард српског језика. Чини се да у данашње време највећи утицај на црногорску језичку политику имају аутономисти, који су одлуком црногорских државних институција добили могућност службене кодификације црногорског језика и припреме школских програма за црногорски језик.

Refine search results

1 Gwary Dziś

1 Slavica Wratislaviensia

1 Jaroszewski H.

1 Огњановић С. П.

1 2023

1 2017

Search results

Проклитизација глаголских енклитика у дијалектима српског језика

Język czarnogórski na rozdrożu. Główne kierunki polityki językowej w Czarnogórze po 1991 roku