Results found: 2

Search results

Search:
in the keywords: apotheosis

Sort By:

Limit search:

Apoteoza starości. Funkcjonalność motywu w średniowiecznej literaturze serbskiej

100%

Lis-Wielgosz I.

Slavica Wratislaviensia

2016

vol. 163

677-688

In the paper, atheme of the old age is undertaken in order to present it as abroad plane of meanings, representing forms and imaginative constructions, which, inscribed in the concrete context that is, the realm of the medieval culture and literature of Serbia, establishes aspecific point of departure for considerations on the perception of the human age from the historical, ideological, theological perspective, etc. The principal problem of the reflection is aproblem regarding the form and function of the old age motif, its permanence and changeability in the sphere of the phenomenon’s examination, perceiving determined by many factors concerning above all the civilization type of culture, sum of its historical experiences, and the social integration level resulted from the whole of the general public and its world view comportments. There are many cultural and literary examples of realization and functionality of the old age motif in the medieval era, accompanied by their basic monographs, however, they mainly refer to the Latin, West Christian circle. In this accurate context, the output of the Eastern Christian world together with the Old Church Slavonic domain is rarely invoked and disputed. Undertaking the problems conjoined with the old age, it is therefore worth using the old writing of the Old Church Slavs, of which part is the Old Serbian literature. This literature may be interpreted as the motif’s representation, its widely usage and significant illustration.

У реферату се представља тема старости на примеру средњовековне српске књижевности. На темељу изабраних текстова, углавном житијних, указује се мотив позних година, његова адаптација, реализација и функција у књижевном и идејном простору. Овај мотив разматра се пре свега у односу на библијску традицију, али такође он се овде анализира у широм културном аспекту. Дакле, у раду пропитује се начин функционисања мотива, објашњава се његово присуство у конкретним књижевним сценама – у казивању о смрти или опису јуначког одласка у монашки живот. Преглед неких од најчешћих икарактеристичних остварења теме старости у српским кнјижевним текстовима средњега века, доноси закључак да се она појављује као разнолика и чврсто повезана са многим другим културним топосима, да је она снажно обележена библијским узором, и коначно да укњижевности њено присуство и реализација су одраз једног, у великој мери позитивног/апотеозног, менталног става средњовековног – религиозног човека према људској судбини у овом и оном свету.

Vaterländische Unwahrheiten. Fontane und Kleist

100%

Rauseo C.

Germanica Wratislaviensia

2016

vol. 141

45-59

Fontane war sich dessen bewusst, dass einige seiner Meinungen nur provisorisch, also veränderlich waren. Ein so radikaler Umschwung wie bei seinen zwei Beurteilungen von Kleists „Prinz Friedrich von Homburg“ ist aber selbst für seine Verhältnisse ungewöhnlich. Den Grund für seinen Wandel von empörter Ablehnung zur uneingeschränkten Lobpreisung darf man am ehesten in der utopischen Beschaffenheit von Kleists vaterländischem Fantasiestück suchen.

Few writers have changed their minds as often, and about as many things, as Fontane. His most striking volte-face concerned Kleist’s glorification of their common Prussian homeland: the drama Prince Frederick of Homburg. Fontane reviled the work in 1872 and unconditionally sang its praises four years later. Why? Perhaps because Kleist’s utopian dream made it possible to suspend disbelief in Prussia’s promises, and to pretend they were almost true.

Refine search results

1 Germanica Wratislaviensia

1 Slavica Wratislaviensia

1 Lis-Wielgosz I.

1 Rauseo C.

2 2016

Search results

Apoteoza starości. Funkcjonalność motywu w średniowiecznej literaturze serbskiej

Vaterländische Unwahrheiten. Fontane und Kleist