Асоцијативни речници као извор за проучавање религиозности у постатеистичким друштвима источне и југоисточне европе (на материјалу речника српског и руског језика)

• Authors: Кончаревић Ксенија

Title variants

EN

Associative dictionaries as a source for studying religiosity in post-atheistic societies of Eastern and Southeastern Europe (on the material in Russian and Serbian languages)

PL

Słowniki skojarzeniowe jako źródło badań religijności w społeczeństwach postateistycznych Europy wschodniej i południowowschodniej (na przykładzie języka serbskiego i rosyjskiego)

• Languages of publication: SR

Abstracts

SR

У раду се, на материјалу асоцијативних речника, спроводи анализа садржине и структуре асоцијативних поља лексема из семантичког поља „религија и Црква“ у руском и српском језику са циљем реконструисања представа о религиозности у свести носилаца двају језика. Добијени резултати доводе се у корелацију са новијим социолошким испитивањима религиозности грађана Русије и Србије.

PL

Słowniki skojarzeniowe jako źródło badań religijności w społeczeństwach postateistycznych Europy wschodniej i południowowschodniej (na przykładzie języka serbskiego i rosyjskiego) W artykule analizuje się treść i strukturę derywatów asocjacyjnych należących do pola semantycznego „religia i Kościół” w języku rosyjskim i serbskim. Na materiale słowników skojarzeniowych rekonstruuje się wyobrażenia na temat religijności w świadomości użytkowników obu języków. Uzyskane rezultaty poddane są konfrontacji z nowszymi socjologicznymi badaniami nad religijnością obywateli Rosji i Serbii.

EN

The essay deals with the analysis of the content and the structure of the associative fields of lexemes from the semantic field “religion and Church” in Russian and Serbian languages on the material of associative dictionaries. The aim of this study is the reconstruction of the notions of the religiosity in the consciousness of the both language speakers. The results are set in correlation with the recent sociological studies of the religiosity of Russian and Serbian citizens. The analysis reveals the compatibility of the picture of the religiosity in the language consciousness of the contemporary speakers of Russian and Serbian languages with the findings obtained by sociological methods. According to the structure and the content of the associative fields of the lexemes from the domain of spirituality, religious notions among Russians are amorphous, emotionally and expressively more negatively marked than among Serbs, and they imply greater detachment which is manifested through intellectualistic, rational and atheistic approach. The syncretism of the Soviet ideological attitude toward religious values and their modern status in the post-atheistic and post-totalitarian society is also noticeable, with its rather weak manifestations of the traditional orientation. Among Serbs, the attitude toward the terms from the sacral domain is mostly positively marked, but notions about them are often ambiguous. The most dominant is the traditionalism, with the weaker exposing of the national element, but certain profanation of the terms and notions form the sacral sphere are also noticeable, and it stems from the coexistence of the religious and the secular.

Keywords

SR

Социолингвистика; теолингвистика; социологија религије; религиозност; асоцијативни речник; асоцијативна поља лексема; савремени српски језик; савремени руски језик

EN

sociolinguistics; theolinguistics; sociology of religion; religiosity; associative dictionary; associative fields of a lexeme; modern Serbian language; modern Russian language

• Publisher: Instytut Języka Polskiego Polskiej Akademii Nauk
• Journal: Socjolingwistyka
• Year: 2015
• Issue: 29
• Pages: 171-190

Dates

published

2015

Contributors

author

Кончаревић Ксенија

• Универзитет у Београду (Република Србија)

References

• Благојевић М. 2011: Актуелна религиозност грађана Србије, [В сб.:] А. Младеновић (ред.), Религио зност у Србији 2010: истраживања религиозности грађана Србије и њиховог става према процесу европских интеграција, Београд: Хришћански културни центар — Центар за европске интеграције — Фондација „Конрад Аденауер“, 43–72.
• Драгићевић Р. 2010: Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
• Дубин Б. 2004: Массовая религиозная культура в России (тенденции и итоги 1990-х годов, Вестник общественного мнения 3, 35–46.
• Kuburić Z. 1999: Hrišćanstvo i psihičko zdravlje vernika, [В сб.:] Z. Ku burić, M. Vukomanović (ред.), Hrišćanstvo, društvo, politika, Godišnjak JUNIR 6, 75–88.
• Кубурић З. 2010: Верске заједнице у Србији и верска дистанца, Нови Сад: Центар за емпиријска истраживања религије.
• Караулов Ю.Н. 1996: Типы коммуникативного поведения носителя языка в ситуации лингвистического эксперимента, [В сб.:] Н.В. Уфим це ва (ред.), Этнокультурная специфика языкового созна ния, Москва: Институт языкознания РАН, 67–96.
• Митрохин Н. 2007: Социология ‘бескорыстных мечтателей’ или как все-таки считать количество православных, Неприкосновенный запас 51, 13–24.
• Николић М., Јовић-Лазић А. 2011: „Религиозна“ транзиција и/или транзиција „религиозности“ у Србији, [В сб.:] А. Младеновић (ред.), Религиозност у Србији 2010: истраживања религиозности грађана Србије и њиховог става према процесу европских интеграција, Београд: Хришћански културни центар — Центар за европске интеграције — Фондација „Конрад Аденауер“, 113–121.
• Радис ављевић-Ћипаризовић Д. 2006: Религиозност и традиција, Београд: Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета.
• Радић Т. 2011: Преглед истраживања „Религиозност у Србији 2010“, [В сб.:] А. Младеновић (ред.), Религиозност у Србији 2010: истраживања религиозности грађана Србије и њиховог става према процесу европских интеграција, Београд: Хришћански културни центар — Центар за европске интеграције — Фондација „Конрад Аденауер“, 13–33.
• Синелина Ј. 2010: Динамика религиозности грађана Русије од 1989. до 2006. године, [В сб.:] Р. Биговић (ред.), Мо гућно сти и домети социјалног учења православља и православне Цркве, Београд–Ниш: Фон да ција „Кон рад Аденауер“ — ЈУНИР, 113–138.
• Стефановић М. 2012: Језичка слика породице у руском и српском језику, Нови Сад: Филозофски факултет.
• Стефановић М. 2013: Црква у асоцијативном систему српског језика, [В сб.:] Ј. Грковић-Мејџор, К. Кончаревић (ред.), Теолингвистичка проучавања словенских језика = Тheolinguistic Studies of Slavic Languages, Београд: САНУ — Одељење јези ка и књижевности, 285–294.
• Уфимцева Н.В. 1996: Русские: опыт еще одного самопознания, [В сб.:] Н.В. Уфимцева (ред.), Этно культурная специфика язы ко вого сознания, Институт языкознания РАН, Москва, 139–162.
• Чеснокова В.Ф. 2005: Тесным путем. Процесс воцерковления населения России в конце ХХ века, Москва: „Академический проект“.
• Кузнецов С.А. (ред.) 2004: Большой толковый словарь русского языка, Санкт-Пе тер бург: «Норинт».
• Драгићевић Р., Пипер П., Стефановић М. 2011: Обратни асоцијативни речник српскога јези ка (II део: од реакције ка стимулусу), „Београдска књига“, „Службени лист“, Београд: Фило лошки факултет у Београду.
• Караулов Ю.Н., Сорокин Ю.А., Тарасов Е.Ф., Уфимцева Н.В., Черкасова Г.А. 1994: Русский ассоциативный словарь. Кн. 1. Прямой словарь: от стимула к реакции. Ассоциативный тезаурус современного русского языка. Часть I. Москва: «Помовский и партнеры».
• Пипер П., Драгићевић Р., Стефановић М. 2005: Асоцијативни речник српскога језика. (I део: од стимулуса ка реакцији), „Београдска књига“, „Службени лист“, Београд: Филолошки факултет у Бео граду.
• Николић М. (уред.) 2007: Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска.

Identifiers

DOI

10.17651/SOCJOLING.29.10