Miloš Crnjanski w kręgu polskich odbiorców literatury. Powieść o Londynie, czyli obcość oryginału a obcość przekładu

• Authors: Filipek Małgorzata

Title variants

SR

Милош Црњански код Пољака Роман о Лондону или саоднос страних особина оригинала и страних особина превода

EN

How Miloš Crnjanski’s works were received by the Polish readers A Novel about London or the strangeness of the original and the strangeness of the translation

• Languages of publication: PL

Abstracts

SR

Чин од великог значаја на путу ка популаризацији дела Милоша Црњанског (1893—1977) у Пољској био је настанак превода Романа о Лондону. С обзиром на јунаке-странце и туђу сре дину у којој се збива радња, дело садржи страни дух уочљив и за српске и за пољске читаоце. Присуство страних особина које је, иначе, једна од основних одлика превода проузроковали су рефлексију о разликама у перципирању туђих особина текста како у средини читалаца оригинала,тако и читалаца превода. За пољске читаоце превода који је начинио преводолац-странац, осећај нечег страног изазива језик романа који се одликује присуством многих израза и лексичких средстава која не одговарају нормама пољског језика. Ипак, језичке грешке превода губе свој значај према универзалности и актуелности садржаја, јер дело српског писца приказује пољској публици, за коју је проблем емиграције постало сад једно од најважнијих друштвених питања, судбину човека који не може да себи нађе место ван своје земље.

EN

The 30th anniversary of the death of Miloš Crnjanski (1893—1977) and the publishing of the translation of his novel A Novel about London markt the beginning of studying how the nowel was received by the readers of the original version compared to the readers of the translation with all of its foreign elements. In A Novel about London a reader can easily notice the elements of foreign culture. This leads to the reflection on the differences in how readers of the original version end readers of the translation perceive foreign elements. The different system of connotations is influenced by different language patterns which are typical for the readers of translations. The reading of the Polish version of Crnjanski’s novel let us conclude that the solutions applied by the translator of the foreign text activate the reader’s impression of strangeness which is caused by the presence in the translation of lexical end grammatical categories which are incompatible with the Polish language standards. Nevertheless, the foreign elements of the translation lose their importance when faced with the universality and topical theme of the novel.

• Publisher: Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego
• Journal: Przekłady Literatur Słowiańskich
• Year: 2009
• Volume: 1
• Issue: 1
• Pages: 165-180

Dates

published

2009-10-01

Contributors

author

Filipek Małgorzata

• Instytut Filologii Słowiańskiej, Uniwersytet Wrocławski

References

• Bednarczyk, Anna. „Tłumacz-łącznik interkulturowy.” Między oryginałem a przekładem. VI. Przekład jako promocja literatury. Red. Maria Filipowicz-Rudek, Jadwiga Konieczna-Twardzikowa. Kraków: Księgarnia Akademicka, 2000.
• Borkowska, Ewa. „Język jako filozoficzna przestrzeń kultur(y).” Przestrzeń w kulturze i literaturze. Red. Ewa Borkowska. Katowice: Agencja Artystyczna PARA, 2006.
• Ćirlić-Straszyńska, Danuta. „Miloš Crnjanski (1893—1977).” Literatura na Świecie 5 (1978).
• Kornhauser, Julian. „Kwiat duszy, o poezji serbskiego ekspresjonizmu.” Literatura na Świecie 9 (1980). 98—107.
• Lewicki, Roman. Konotacja obcości w przekładzie. Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 1993.
• Lewicki, Roman. Obcość w odbiorze przekładu. Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 2000.
• Oko-Stefanović, M. „Motywy polskie w twórczości Miloša Crnjanskiego.” Polsko-jugosłowiańskie stosunki literackie. Red. Jerzy Śliziński. Wrocław—Warszawa—Kraków: Zakład Narodowy im. Ossolińskich, 1972.
• Podhorodecki, Leszek. Jugosławia. Dzieje narodów, państw i rozpad federacji. Warszawa: Mada, 2000.
• Soliński, Wojciech. Przekład artystyczny a kultura literacka. Komunikacja i metakomunikacja literacka. Wrocław: Wydawnictwo Uniwersytetu Wrocławskiego, 1987.
• Stoberski, Zygmunt. „Jugosłowiański pisarz emigracyjny.” Twórczość 10 (1957).
• Wierzbicki, Jan. „Programy i manifesty serbskiej awangardy (1918—1925).” Z problemów współczesnych języków i literatur słowiańskich. Red. Józef Magnuszewski. Warszawa: Wydawnictwo Uniwersytetu Warszawskiego, 1976.
• Wierzbicki, Jan. „Ekspresjonizm w Jugosławii.” Literatura na Świecie 9 (1980). 128—138.
• Wierzbicki, Jan. „Melancholijna wędrówka Miloša Crnjanskiego.” Literatura na Świecie 9 (1980). 66—75.
• Ziółek, Jan. Studia nad myślą polityczną Wielkiej Emigracji. Napoleon I i Napoleon III. Lublin: TN KUL, 1993.

Identifiers

ISSN

1899-9417