Full-text resources of CEJSH and other databases are now available in the new Library of Science.
Visit https://bibliotekanauki.pl

Results found: 2

first rewind previous Page / 1 next fast forward last

Search results

Search:
in the keywords:  imperfect
help Sort By:

help Limit search:
first rewind previous Page / 1 next fast forward last
EN
The aim of this paper is to highlight a problematic use of the Portuguese tense Pretérito Perfeito Composto in comparison to the use of English Present Perfect and Spanish Pretérito Perfecto Compuesto. A great number of mistakes in use of this tense is observed in the students’ production in their L3 Portuguese as a result of apparent similarity between the Portuguese and the Spanish tense. The article is expected to present differences in temporal and aspectual approaches of these tenses. The use of Portuguese construction is much more restricted, limited in fact to the imperfect, repeated or prolonged actions that continue in the present. However, the apparent similarities in form provoke the students to transfer the tense constructions from the other languages. We observe the mechanisms of transfer and try to underline the essential differences in usage of these tenses.
MK
Предмет на интерес на оваа статија се самостојните да-конструкции со глаголска форма во имперфект во македонскиот јазик, кои изразуваат нефактивно дејство, секогаш се изговараат со прашална интонација и пред кои речиси секогаш стои сврзникот/партикулата А. Примери: 1. А да ми се јавеше некогаш? (‘jави се некогаш, не си ми се јавил одамна/никогаш‘) 2. А да ја потскратеше косата? 3. А да дојдеше со нас? 4. А да седневме на кафе? Карактеристични се за разговорниот јазик, и обично се употребуваат во комуникација меѓу луѓе кои по некоја основа се чувствуваат блиски. Тие се употребуваат со директивно значење и тоа за да изразат молба, барање, желба, предлог, незадоволство, прекор и сл. што зависи од повеќе фактори, иако најмногу од интонацијата, и тоа ќе биде разгледано во оваа статија. Тргнуваме од поставката дека да-конструкциите во македонскиот јазик функционираат како експонент на субјунктивот (Конески 1986, Минова-Ѓуркова 1994, Тополињска 2008, 2009), сфаќајќи го субјунктивот како несамостојна, подредена модална конструкција, во функција на реченичен (пропозиционален) аргумент на предикати од повисок ред, чија фактивност и модално-темпорална карактеристика ја одредува надредениот предикат (сп. Karolak 1995). Исказите со самостојно употребените да-конструкции со имперфект, според функционалните зони во кои се јавуваат и значењата кои ги изразуваат соодветствуваат на некои од значењата на субјунктивот. Специфичноста на исказите со овој тип субјунктивни конструкции е во тоа што во нив се испреплетуваат семантички вредности и од деонтичката од епистемичката модалност. Исказите со да-конструкциите кои овде нè интересираат ги нарекуваме директиви (директивни) затоа што со нив на соговорникот му се дава насока, (дирекција) за некакво однесување и/или за дејство што треба да се изврши. (сп. Kramer 1986, Бужаровска 1999, Ницолова 2008). Тие соодветствуваат на манипулативните говорни чинови (manipulative speech acts) кај Гивон (Givon 1994:273), а тоа се наредбите, молбите/барањата, поттикнувањата/ наговарањата, кои искажуваат настани проицирани во иднина и ја засегаат деонтичката модалност. А токму таква употреба имаат и да-конструкциите кои ги анализираме. Целта на оваа анализа е да утврди: во какви типови на ситуации се употребуваат исказите со овие конструкции; дали спаѓаат во деонтичката или епистемичката модалност и дали се поблиску до едната или другата страна на зоната; дали има и какви се семантичките и прагматичките разлики меѓу истите типови на искази изразени со конструкциите со да+ имперфект наспрема исказите со да+презент; кои други фактори влијаат на значаењето на овие искази.
EN
The subject of interest in this paper are directive da-constructions with imperfect in Macedonian, which are non-factive, have interrogative intonation and almost always are preceded by the particle/conjunction a. Examples: 1. А да ми се јавеше некогаш? 2. А да ја потскратеше косата? 3. А да дојдеше со нас? 4. А да седневме на кафе? They are very common in informal use, in communication between people who are close to each other (friends, parent-child etc). They have a directive meaning and can express request, wish, exhortation, dissatisfaction, reproach etc., which depend on different factors, especially on the intonation, which will be analyzed in this paper. We assume that da-constructions in Macedonian function as an exponent of the subјunctive (Конески 1986, Минова-Ѓуркова 1994, Тополињска 2008, 2009), and we consider the subјunctive to be a dependant, subordinated modal construction which functions as a propositional argument of higher degree predicates and whose modal and temporal characteristics are determined by the superordinated predicate (Karolak 1995, Givón 1994). The meaning of the directive expressions with da-constructions + imperfect in Macedonian also belongs in the functional zones of the subjunctive. A peculiarity of this type of subjunctive constructions is that they have semantic features of both deontic and epistemic modality. They are directive (and as such belong to the deontic modality) by expressing a proposal of a course or a pattern of behaviour which should be carried out (Kramer 1986), and by expressing uncertainty (formulated as a question) they belong to the epistemic modality. The aim of this analysis is to determine in what types of situations they are used, which types are closer to the deontic and the epistemic zones of the modality, whether there are any semantic and pragmatic differences between directive da-constructions + imperfect and da-constructions + present, and what other factors shape the meaning of the expressions formed with these constructions.
first rewind previous Page / 1 next fast forward last
JavaScript is turned off in your web browser. Turn it on to take full advantage of this site, then refresh the page.