Results found: 2

Search results

Search:
in the keywords: Montenegrin language

Sort By:

Limit search:

Język a tożsamość: przypadek Czarnogóry

100%

Melnytska K.

Adeptus

2016

issue 8

Language and Identity: The Case of MontenegroThe Montenegrin language was established as the official language of newly independent Montenegro in 2007. However, the idea of a separate Montenegrin language remained dormant until the mid-1990s, when a small group of Montenegrin pro-independence intellectuals, aiming to reconstruct all the trappings of a separate Montenegrin identity, started to emphasize the distinctiveness of the language of Montenegrins. How did it happen that once being a marginal idea, Montenegrin became the native language for almost 37 percent of the Montenegrin population in 2011? This article is an attempt to answer this question. It provides a brief overview of the language situation in Montenegro from the time of socialist Yugoslavia to the independence era, paying attention to the changes in the political elites’ attitudes towards the language issue. The standardization process of the Montenegrin language is described by focusing on the aspects, which are considered most significant from the perspective of identity. The paper also describes how the Montenegrin language is being narratized so that the language narrative is being produced as a part of the broader narrative about the Montenegrin identity. Finally, an analysis of the last two censuses’ data reveals changes in the population structure in Montenegro according to nationality and mother tongue between 2003 and 2011, i.e. the period when the issues of identity and language became extremely politicized. Język a tożsamość: przypadek CzarnogóryJęzyk czarnogórski został uznany za język urzędowy niepodległej Czarnogóry w 2007 roku. Temat odrębnego języka w Czarnogórze został nagłośniony dopiero w połowie lat 90. ubiegłego wieku przez niewielką grupę zorientowanych niepodległościowo intelektualistów, dążących do rekonstrukcji wszystkich aspektów odrębnej tożsamości czarnogórskiej. Podstawowe pytanie, na które artykuł odpowiada, brzmi: jak to się stało, że choć idea odrębności językowej była początkowo marginalna, język czarnogórski był w 2011 roku językiem ojczystym dla prawie 37 proc. ludności Czarnogóry? Artykuł przedstawia krótki zarys sytuacji językowej w Czarnogórze od czasów socjalistycznej Jugosławii do czasów niepodległości, z uwzględnieniem ewolucji w podejściu elit politycznych do kwestii języka czarnogórskiego. Omawia też przebieg i kluczowe aspekty procesu standaryzacji języka czarnogórskiego, uznane za istotne z punktu widzenia tożsamości. Kolejnym aspektem jest narratyzowanie języka czarnogórskiego i będąca jego wynikiem narracja o języku czarnogórskim jako części szerszej czarnogórskiej narracji tożsamościowej. Wreszcie – analiza danych spisów ludności z lat 2003 i 2011 ukazuje przemiany, które zaszły w strukturze narodowościowej i językowej w Czarnogórze w omawianym okresie, kiedy kwestie tożsamości i języka uległy silnej polityzacji.

Język czarnogórski na rozdrożu. Główne kierunki polityki językowej w Czarnogórze po 1991 roku

72%

Jaroszewski H.

Slavica Wratislaviensia

2017

vol. 165

157-168

Montenegrin language is the youngest Slavonic language standard. The creation of Montenegrin language ultimately ended the process of disintegration of Serbo-Croat in the national languages. The current language situation in Montenegro is characterized by heterogeneous language policy. In the country there are three groups of linguists that have radically different views on the past, present and future the speech of Montenegrins. Autonomists (A. Čirgić, V. Nikcevic) believe that Montenegrin language is genetically and systematically separate entity, whose standard should be radically changed. Evolutionists (R. Glušica, I. Lakić) treat speech of Montenegrins as a standard code that is part of a polycentric language Serbo-Croatian, which standard only should be modificated. Integrationists (J. Stojanović, D. Bojović) recognize the Montenegrin language as political being and say that in the Montenegro operates only one standard language — standard Serbian. At the moment, the greatest influence over official language policy have autonomists. Thanks to Montenegrin education authorities the autonomists are officially codifying the Montenegrin language and prepare the curriculum of Montenegrin language for primary and secondary schools.

Цногорски језик је најмлађи словенски стандардни језик. Његово проглашење коначно је завршило процес распада српскохрватског језика на посебне, националне стандарде. Данашњу језичку ситуацију у Црној Гори каратерише изразито хетерогена језичка политика. У земљи постоје три неформалне скупине лингвиста, које се мећусобно разликују у погледима на прошлост, садашњост и будућност језика Црногораца. Аутономисти (Аднан Чиргић, Војислав Никчевић) сматрају да је црногорски језик генетски и системски посебан језик, чијег норму треба радикално променити. Еволуцијонисти (Рајка Глушица, Игор Лакић) сматрају да је говор Црногораца део полицентричног српскохрватског језика и истовремено посебан, стандардни језички код, чијег норму потребно је само модификовати. Интегралисти (Јелена Стојановић, Драга Бојовић) тврде да је црногорски језик само политичко биће, ана подручју Црне Горе још увек је у употреби само један језицки стандард – стандард српског језика. Чини се да у данашње време највећи утицај на црногорску језичку политику имају аутономисти, који су одлуком црногорских државних институција добили могућност службене кодификације црногорског језика и припреме школских програма за црногорски језик.

Refine search results

1 Adeptus

1 Slavica Wratislaviensia

1 Jaroszewski H.

1 Melnytska K.

1 2017

1 2016

Search results

Język a tożsamość: przypadek Czarnogóry

Język czarnogórski na rozdrożu. Główne kierunki polityki językowej w Czarnogórze po 1991 roku